Samostalna visokoškolska ustanova
„FAKULTET ZA PRAVNE I POSLOVNE STUDIJE, NOVI SAD“
Grčkoškolska 2, Novi Sad – Vojvodina, Srbija
UPUTSTVO
autorima za pisanje radova za
|
CIVITAS Časopis za DRUŠTVENA PITANJA pravo, bezbednost, psihologiju, FILOLOGIJU i menadžment |
„Fakultet za pravne i poslovne studije“ u okviru svoje izdavačke delatnosti pokreće izlaženje časopisa Civitas, koji će tematski obuhvatati naučne oblasti koje pokrivaju njegovi studijski programi – pravo, bezbednost, psihologiju, engleski jezik i menadžment. Časopis će izlaziti dva puta godišnje, tako da će pored rednog broja časopisa svaki nositi oznaku „proleće“ ili „jesen“ godine izdanja. Rukopisi za „prolećni“ broj primaju se na adresu redakcije do 15. maja, a za „jesenji“ do 15. oktobra.
Naučni radovi koji bi se objavljivali u časopisu Civitas, ograničeni su obimom do jednog autorskog tabaka - za tekstove objavljene u rubrikama članci, prilozi i studentski radovi, odnosno do četvrtine autorskog tabaka – za tekstove objavljene u rubrikama prikazi i aktuelnosti. Jedan autorski tabak predstavlja tekst od 16 strana sa po 28 redova na strani i sa 66 slovnih mesta u redu (što ukupno čini veličinu teksta od oko 30.000 slovnih znakova) u fontu Times New Roman 12 i sa proredom 1,5. Radovi se primaju u oba pisma – i ćirilicom i latinicom.
Strukturu časopisa čine gore pomenute rubrike:
1. Članci (originalni naučni radovi, istraživanja)
2. Prilozi (pregledni članci, polemike)
3. Prikazi (recenzije, pogledi)
4. Aktuelnosti (izveštaji sa naučnih skupova, intervjui)
5. Studentski radovi
Svi radovi koji se šalju započinju navođenjem u gornjem levom uglu imena i prezimena autora (s titulom) i nazivom ustanove u kojoj je autor zaposlen. Naslov rada se piše na sredini, velikim slovima i boldom (font 14). Podnaslovi (ukoliko ih ima) se pišu sa leve strane, malim slovima i boldom i mogu biti numerisani arapskim brojevima. Pre samog teksta piše se kratki rezime obima do 15 redova i do pet ključnih reči (u proredu single i fontu 11). Na kraju teksta, posle navođenja literature, piše se rezime na engleskom jeziku (summary), koji počinje naslovom originalnog teksta na engleskom jeziku, a završava sa citiranjem ključnih reči (key words) takođe na engleskom jeziku. Ukoliko rad sadrži fusnote (napomene uz tekst koje ga dodatno pojašnjavaju), iste se pišu u proredu single i fontu 10. U fusnotama se ne navodi literatura, nego se ona sledstveno APA stilu navodi kao PARENTEZA - kao integralni deo osnovnog teksta.
Tekstovi se predaju u elektronskoj verziji na mail adresu:
bkrsev@useens.net ili redakcija@useens.net
ili na CD-u na adresu:
Fakultet za pravne i poslovne studije
Redakcija časopisa Civitas
Grčkoškolska 2, 21000 Novi Sad.
Svaki dostavljeni rad imaće dve obavezne anonimne recenzije. Da bi tekst bio prihvaćen za štampu, potrebno je da obe recenzije budu pozitivne i da ga oba recenzenta preporučuju za štampu.
Osim toga, svaki rad na kraju mora da sadrži izjavu autora da isti nije prethodno objavljivan niti će biti ponuđen nekom drugom za objavljivanje.
Primer:
|
IZJAVA Ovaj rad do sada nije bio objavljen, niti će biti ponuđen nekom drugom za objavljivanje. Pisan je namenski za časopis CIVITAS. Boris N. Kršev s.r. |
Redakcija će slati prispele tekstove na recenziju recenzentima koji imaju isto ili više naučno zvanje od autora rada.
Redakcija zadržava pravo da rad prilagodi uređivačkom konceptu časopisa i standardu srpskog jezika. Rukopisi dostavljeni redakciji časopisa Civitas se ne vraćaju.
Citiranje i pozivanje na literaturu (APA style)
A) U samom tekstu, nakon „doslovno citiranog dela“, otvara se zagrada [(obična ili uglasta)] u kojoj se navodi prezime autora, zarez, razmak i godina izdanja dela (pod delom se podrazumeva i članak objavljen u časopisu ili novinama, odrednica iz enciklopedije i sl.), nakon čega se stavljaju dve tačke, razmak i upisuje se broj strane koja se citira.
Primer za parentezu: (Kršev, 2007: 46)
Ukoliko se uzastopono poziva na istog autora i isto delo posle prvog navođenja npr. (Kršev, 2007: 54), navodi se samo (ibid: 57).
Ukoliko nije citat u doslovnom smislu, te se ne poziva na određeni deo teksta, nego samo na delo (u smislu: vidi), onda se navodi bez broja strane.
Primer za parentezu: (Kršev, 2007)
Ukoliko se poziva na više dela različitih autora, navode se prezimena autora prema hronološkom redu godine izdanja dela, a ne prema azbučnom/abecednom redu.
Primer za parentezu: (Боаров, 1999; Kršev, 2007)
Ukoliko se poziva na više dela istog autora navodi se njegovo prezime i godine izdanja dela.
Primer za parentezu: (Kršev 1998; Kršev, 2007)
Ukoliko se poziva na više dela (novinskih članaka i rasprava) jednog autora koja su objavljena iste godine, pored broja godine stavlja se abecedni indeks.
Primer za parentezu: (Boarov, 2000a; Боаров, 2000b; Boarov, 2000c)
Ukoliko navodimo novinski članak koji nije potpisan (nepoznat autor) navodi se naziv novina i datum kada su novine izašle.
Primer: (Слободна Војводина, 7. октобар 1959.)
Ukoliko se poziva na jedno delo sa više autora (do 6 autora) navode se sva njihova prezimena i godina izdanja.
Primer za parentezu: (Ingrao, Vrkatić, 2001) ili
(Минц, Панкратова, Потемкин, Тарле, Колчановски, 1951: 24-48)
Literatura se navodi u originalnom pismu na kom je pisana, ћирилична – ћирилицом, latinična – latinicom. (Гуч, Јовановић, 1933: 577) odnosno (Andrassy, 1978).
Ukoliko se poziva na više od 6 autora, navodi se prezime samo prvog autora posle čega se piše u kurzivu (italic) et al za stranu literaturu, a za domaću i ostali zarez i godina izdanja.
Primer za parentezu: (Allink et al, 1975) odnosno (Бешлин и остали, 2001)
Ukoliko se navodi zakon (odnosno neki njegov član ili stav) objavljen u skupštinskom glasilu, navodi se naziv glasila, broj i godina izdanja, naziv zakona, redni broj člana i stava.
Primer: (Службени гласни РС, 45/2007, Назив закона, бр. члана и бр. става)
Ukoliko se navodi arhivska građa navodi se naziv arhiva, fond i signatura.
Primer: [Архив Србије (AС), Фонд Милана Стојадиновића (37), сигн. 33-243].
Ukoliko se citira deo publikacije ili članka sa interneta, navodimo prezime autora, i internet adresu, a ukuliko je autor nepoznat navodi se samo naziv sajta sa kog je deo teksta preuzet.
Primer za parentezu: (Veltman, www.isoc.org) odnosno (www.znanje.org)
B) Na kraju teksta popisuje se literatura abecednim (азбучним) redosledom po prezimenu autora, s tim što se ne vrši selekcionisanje izvora (na monografije, časopise, novine, zbornike, objavljenu i neobjevljenu arhivsku građu, enciklopedije ili web internet strane), nego se pod literaturom navode svi izvori korišćeni prilikom pisanja rada. Navođenje literature može (ali i ne mora) da bude selektovano po pismu (na primer, da se prvo izdvoji literatura pisana ćirilicom od А do Ш, a iza nje literatura pisana latinicom od A do Z). Ukoliko se navodi više radova jednog autora, radovi se navode hronološkim redom.
Literatura: (primer neselekcionisane po pismu)
1. Allink, B. et all. Bericht van de Tweede wereld oorlog Vol. 3, Amsterdam: Amsterdam Boek B.V., 1975.
2. Andrassy, Juraj. Međunarodno pravo, Zagreb: Školska knjiga, 1978.
3. Архив Србије – Београд, Фонд Милана Стојадиновића.
4. Bartoš Milan, Vojna enciklopedija, tom 3 (str. 727), Beograd: Vojnoizdavački zavod, 1972.
5. Бешлин, Бранко. и остали (у редакцији Гаћеша Николе), Историја банкарства у Војводини, Нови Сад: Матица српска, 2001.
6. Боаров Димитрије, Дванаест апостола финансија, Београд: Стубови културе, 1999.
Boarov, Dimitrije, Kako reformisati banke, Beograd: Vreme, 6. oktobar 2000a.
Boarov, Dimitrije, Lov na debele mačke, Beograd: Vreme, 18. novembar 2000b.
Боаров Димитрије, Како кренути од нуле, Београд: Политика, 13. децембар 2000c.
7. Butler, Harold. Svetski ekonomski i socijalni problemi - izveštaj sa XVIII međunarodne konferencije rada održane marta 1934 u Ženevi, Beograd: Centralni sekretarijat radničkih komora Jugoslavije, 1934.
8. Čarls. Ingrao. – Vrkatić, Lazar. Nenaučena lekcija – srednjoevropska ideja i srpski nacionalni program, Beograd: Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, 2001.
9. Fridman, Milton. Teorija novca i monetarna politika, Beograd: Rad, 1973.
10. Гуч, Џ. П. – Јовановић, J. M. Дипломатска историја модерне Европе 1878-1919, Београд: Геца Кон, 1933.
11. Hobsbaum, Erik. Doba ekstrema – istorija kratkog dvadesetog veka 1914-1991, Beograd: Dereta, 2004.
12. Hoover, Herbert. The memoirs of Herbert Hoover III, New York: Macmillan, 1952.
13. Kindleberger, Charles. The World in Depression 1929-1939, Berkeley: University of California Press, 1986.
Kindleberger, Charles. Najveće svjetske financijske krize, Zagreb: Poslovni dnevnik – Masmedia, 2006.
14. Kingston, Džeremi - Lambert, Dejvid. Velike svetske katastrofe i krize, Beograd: Narodna knjiga – Vuk Karadžić, 1982.
15. Костић, Лаза – Максимовић, Адам. Зборник финансијских закона од 1919 до 1939/40, Нови Сад: Штампарија Дунавске бановине, 1939.
16. Kršev, Boris. Bankarstvo u Dunavskoj banovini, Novi Sad: Prometej, 1998.
Kršev, Boris. Finansijska politika Jugoslavije 1918-1941, Novi Sad: Prometej, 2007.
17. Kulischer, Josef. Opća ekonomska povijest srednjega i novoga vijeka, II knjiga, Zagreb: Kultura, 1957.
18. Минц, И.И. – Панкратова, А.М. – Потемкин, В.П. – Тарле, Е.В. – Колчановски, Н.П. Историја дипломатије 1919-1939, Београд: Архив за правне и друштвене науке, 1951.
19. Muzej Vojvodine – Novi Sad, Fond Roberta Paulovića.
20. Слободна Војводина – Нови Сад.
21. Службени гласник Републике Србије - Београд
22. Узелац, Душан. Девизна политика Краљевине Југославије 1919-1929, Београд: Правни факултет – докторска дисертација, 1931.
23. Veltman, K.H. Augmented Books knowlwdge and culture.
<http://www.isoc.org/inet2000/cdproceedings/6d>
24. Wallerstein, Immanuel. Suvremeni svjetski sistem, Zagreb: Centar za kulturnu djelatnost, 1986.
25. Weber, Max. Protestantska etika i duh kapitalizma, Sarajevo: Svjetlost, 1989.
Литература: (primer selekcionisane po pismu)
1. Архив Србије – Београд, Фонд Милана Стојадиновића.
2. Бешлин, Бранко. и остали (у редакцији Гаћеша Николе), Историја банкарства у Војводини, Нови Сад: Матица српска, 2001.
3. Боаров Димитрије, Дванаест апостола финансија, Београд: Стубови културе, 1999.
Боаров Димитрије, Како кренути од нуле, Београд: Политика, 13. децембар 2000c.
4. Гуч, Џ. П. – Јовановић, J. M. Дипломатска историја модерне Европе 1878-1919, Београд: Геца Кон, 1933.
5. Костић, Лаза – Максимовић, Адам. Зборник финансијских закона од 1919 до 1939/40, Нови Сад: Штампарија Дунавске бановине, 1939.
6. Минц, И.И. – Панкратова, А.М. – Потемкин, В.П. – Тарле, Е.В. – Колчановски, Н.П. Историја дипломатије 1919-1939, Београд: Архив за правне и друштвене науке, 1951.
7. Слободна Војводина – Нови Сад.
8. Службени гласник Републике Србије - Београд
9. Узелац, Душан. Девизна политика Краљевине Југославије 1919-1929, Београд: Правни факултет – докторска дисертација, 1931.
10. Allink, B. et all. Bericht van de Tweede wereld oorlog Vol. 3, Amsterdam: Amsterdam Boek B.V., 1975.
11. Andrassy, Juraj. Međunarodno pravo, Zagreb: Školska knjiga, 1978.
12. Bartoš Milan, Vojna enciklopedija, tom 3 (str. 727), Beograd: Vojnoizdavački zavod, 1972.
13. Boarov, Dimitrije, Kako reformisati banke, Beograd: Vreme, 6. oktobar 2000a
Boarov, Dimitrije, Lov na debele mačke, Beograd: Vreme, 18. novembar 2000b.
14. Butler, Harold. Svetski ekonomski i socijalni problemi - izveštaj sa XVIII međunarodne konferencije rada održane marta 1934 u Ženevi, Beograd: Centralni sekretarijat radničkih komora Jugoslavije, 1934.
15. Čarls. Ingrao. – Vrkatić, Lazar. Nenaučena lekcija – srednjoevropska ideja i srpski nacionalni program, Beograd: Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, 2001.
16. Fridman, Milton. Teorija novca i monetarna politika, Beograd: Rad, 1973.
17. Hobsbaum, Erik. Doba ekstrema – istorija kratkog dvadesetog veka 1914-1991, Beograd: Dereta, 2004.
18. Hoover, Herbert. The memoirs of Herbert Hoover III, New York: Macmillan, 1952.
19. Kindleberger, Charles. The World in Depression 1929-1939, Berkeley: University of California Press, 1986.
Kindleberger, Charles. Najveće svjetske financijske krize, Zagreb: Poslovni dnevnik – Masmedia, 2006.
20. Kingston, Džeremi - Lambert, Dejvid. Velike svetske katastrofe i krize, Beograd: Narodna knjiga – Vuk Karadžić, 1982.
21. Kršev, Boris. Bankarstvo u Dunavskoj banovini, Novi Sad: Prometej, 1998.
Kršev, Boris. Finansijska politika Jugoslavije 1918-1941, Novi Sad: Prometej, 2007.
22. Kulischer, Josef. Opća ekonomska povijest srednjega i novoga vijeka, II knjiga, Zagreb: Kultura, 1957.
23. Muzej Vojvodine – Novi Sad, Fond Roberta Paulovića.
24. Veltman, K.H. Augmented Books knowlwdge and culture.
<http://www.isoc.org/inet2000/cdproceedings/6d>
26. Wallerstein, Immanuel. Suvremeni svjetski sistem, Zagreb: Centar za kulturnu djelatnost, 1986.
27. Weber, Max. Protestantska etika i duh kapitalizma, Sarajevo: Svjetlost, 1989.
REDAKCIJA ČASOPISA "CIVITAS"