|
1
|
- Docent dr Miodrag Koprivica
|
|
2
|
- Događaji su skupovi
ograničenog trajanja određeni mestom, vremenom održavanja,
učesnicima i motivima i ciljevima okupljanja.
- Posmatrajući istoriju
čovečanstva lako ćemo se složiti da su prvi skupovi
vezani za verske obrede i praznike bili povod formiranja raznih
događaja.
- Sastanci su termin za skup,
sastanak ljudi sa nekom namerom. Bilateralni ili mulilateralni skupovi
su bili prilike da se dogovore privredna ili/i poltička
savezništva, sinhronizuju i usklade aktivnosti država, dinastija ili
interesnih grupa.
|
|
3
|
- Događaje je moguće podeliti radi lakšeg izučavanja na
osnovu različitih kriterijuma.
- Ako kao kriterijum posluži veličina događaja onda je raspon od
venčanja kao privatno javnog događaja do olimpijskih igara
prostor u koji mogu da stanu specijalni događaji,
događaji sa markom, i mega
događaji. Oni mogu biti lokalni, regionalni, nacionalni i
međunarodni. Događaji su javni i onda su medijski pokriveni
"što im daje veći značaj" i čini ih
interesantnim za sponzore. Po vremenu održavanja događaja mogu biti
periodični ili povremeni. Bijenalni ili godišnji. Profesionalni ili
amaterski.
|
|
4
|
|
|
5
|
- Upravljanje događajem je
proces po kojem se događaj planira, priprema i proizvodi. Kao bilo
koja druga forma upravljanja, obuhvata procenu, definisanje, akviziciju,
raspodelu, usmeravanje, kontrolu .
- Naravno i analizu vremena,
finansija, kadrova, proizvoda, usluga i drugih resursa, kako bi se
ostvarili ciljevi. Posao menadžera događaja je da predvidi i uredi
svaki aspekt događaja, uključujući istraživanje,
planiranje organizovanje, implementaciju, kontrolu i procenu učinka
dizajna događaja.
|
|
6
|
- Upravljanje događajem se opisuje kao "novonastala
profesija" zahvaljujući činjenici da ne postoji nikakvo
akademsko ili državno licenciranje ili sertifikacija privatnog
zaposlenja koje je neophodno za izvođenje ove kompleksne i
odgovorne delatnosti.
- Bez navedenih uverenja, status "profesija" je pod znakom
pitanja i predmet degradacije zbog aktivnosti neuobučenih i
niskusnih praktičara koji jednostavno nisu svesni svega šta je
potrebno naučiti kako bi se kvalifikovali za rad u ovoj profesiji,
kao i opsega pravne i moralne odgovornosti povezane sa takvim naporima.
|
|
7
|
- Poslovni i korporacijski događaji Bilo koji događaj koji se
organizuje kao podrška poslovnim ciljevima, uključujući
funkcije upravljanja, korporacijske komunikacije, obuke, marketinga,
podsticaja, odnosa između zaposlenih i odnosa sa klijentima,
zakazan kao samostalni događaj ili povezan sa nekim drugim
- Događaji za prikupljanje
finansijskih sredstavaDogađaj kreiran od strane ili za dobotvornu
ili sa namerom organizovanu grupu sa ciljem privljačenja prihoda,
podrške, i/ili svesti, zakazan kao samostalni događaj ili povezan
sa nekim drugim.
- Izložbe, izlaganja i sajmovi Događaj koji povezuje kupce, prodavce
i zainteresovane ljude kako bi videli i/ili prodali proizvode, uslue i
ostale resurse namenjene specifičnoj industrijskoj grani ili široj
javnosti, zakazan kao smostalni događaj ili povezan sa nekim drugim.
|
|
8
|
- Događaji vezani za zabavu i slobodno vreme Jedinstven ili
periodičan, besplatan ili sa naplaćivanjem ulaznica,
događaj koji podrazumeva nastup ili izložbu kreira sa namerom da
zabavi, zakazan kao samostalni događaj ili povezan sa nekim drugim.
- Festivali Proslava kulture, bilo svetovni ili religijski, kreiran od
strane i/ili za javnost, zakazan kao samostalni događaj ili povezan
sa nekim drugim. (Mnogi festivali podrazumevaju povezivanje kupaca i
prodavaca u festivalskoj atmosferi)
- Državni i građanski događaji Događaj koji se sastoji ili
je kreiran od strane ili sa političkim partijama, zajednicama, ili
opštinskom ili nacionanom upravom, zakazan kao samostalni događaj
ili povezan sa nekim drugim.
|
|
9
|
- Označeni događaji Događaj tolikog značaja i/ili
domašaja, da njegova prepoznatljivost obezbeđuje nacionalnu i
međunarodnu prepoznatljivost i pažnju
- Marktinški događaji Događaj okrenut trgovini koji
obezbeđuje povezivanje kupaca i prodavaca kako bi stvorio svest o
proizvodu ili usluzi koja je predmet trgovine, zakazan kao samostalni
događaj ili povezan sa nekim drugim.
|
|
10
|
- Događaji povezani sa sastancima ili kongresom Sastanak ljudi sa
ciljm razmene informacija, debate ili diskusije, dogovoraili donošenja
odluke, obrazovanja, i povezivanja, zakazan kao samostalni događaj
ili povezan sa nekim drugim.
- Socijalni-događaji u vezi sa životnim ciklusom
- privatni događaj sa
pozivnicama, organizovan u čast proslave ili pomena vezanog za
kulturni, religiozni, opštinski, društveni, ili događaj povodom
specifičnog trenitka u životnom ciklusu, zakazan kao samostalni
događaj ili povezan sa nekim drugim.
- Sportski događaji
- Gledališni ili
učesnički događaj koji uključuje rekreaciju ili
kompetitivne sportske aktivnosti, zakazane kao samostalni događaj
ili povezan sa nekim drugim.
|
|
11
|
|
|
12
|
- Upravljanje finansijama
- Računovodstvo/revizija.Upravljanje
aktivom.Priprema ponude.Razvoj budžeta.Biznis planovi.Tok likvidnosti.Procedure
manipulisanja gotovinom.Kontrole promene.Analiza prihoda i
rashoda.Kontrola troškova.Predviđanja troškova.Kreditne
politike.Ekonomski udar.Finansijsko izveštavanje.Fiksni/varijabilni
troškovi.Strane valute.Kontrola inventara.Investicije.Isplate i
uplate.Strukture cena.Profitni ciljevi.Kontrola nabavke.Pregovaranje
stope.Definisanje resursa.
|
|
13
|
- Upravljanje ljudskim resursima
- Politike ponašanja.Benificije
rukovodstva.Rešavanje konflikta.Disciplina.Regulacija
zaposlenja.Zapošljavanje/uvođenje.Analiza posla.Opis radnih
mesta.Odnosi radne snage.Liderstvo.Motivacija.Organizaciona
struktura.Profesionalna orijentacija.Plaćeno
osoblje/zaposleni.Upravljanje primanjima.Procena učinka.Profesionalni
razvoj.Programi priznanja.Regulacija..Sezonsko zapošljavanje.Planiranje
nasleđivanja.Nadgledanje.Izgradnja tima.Privremena/povremena radna
snaga.Privremeno
zapošljavanje.Zaključivanje.Obuka.Uniforme.Sindikat radne
snage.Volonteri.
|
|
14
|
- Upravljanje informacijama
- Informisanje/ispitivanje.Komunikaciona
oprema.Planiranje komunikacija.Komunikacioni protokoli.Poverljivi
aranžmani.Upravljanje bazana podataka.Procedure dokumentacije.Dizajn
dokumentacije.Procena/analiza.Sistem povratnog informisanja.Akvizicija
informacija.Zaštita informacione aktive.Distribucija
informacija.Prikupljanje informacija.Glavni sistem za
pronalaženje.Biblioteka/arhiva.Praćenje i
izveštavanje.Prezentacije.Fotografije/videografija.Politike
poverljivosti podataka.Procedure čuvanja podataka.
|
|
15
|
- Upravljanje nabavkom
- Zahtevi za ponudu.Kontrole
promene.Upravljanje ugovaranjem.Procena učinka.Politike
nabavke.Procedure kupovine.Kontrola kvaliteta.Politike
nadoknade.Fakture/izveštaji.Definisanje specifikacija.Definisanje
izvora.Izbor izvora.
- Upravljanje sistemom
- Sistem knjigovodstva.Sistem
kontrole promena.Sistem komunikacije.Sistem baze podataka.Sistem
donošenja odluke.Generisanje dokumenata.Uprava.Upravljanje
integrisanjem.Sistem inventaraUpravljanje znanjem.Sistem
održavanja.Uputstva o procedurama.Sistem nabavke.Sistem
rezervacije/rezervisanje.Sistem rutiranja.Bezbedonosni sistem.
|
|
16
|
- Upravljanje tehnologijom
-
Računari.Digitalno.Elektronika.Elektronska i govorna
pošta.Internet/intraneti. Kancelarijska oprema.Telekomunikacija. Video.
Zasnovano na mreži.Bežično.
- Upravljanje vremenom
- Definisanje aktivnosti
Sekvencionisanje aktivnosti Kontrole promene. Analiza kritične
putanje .Definisanje rokova. Procena trajanja.Grafikoni aktivnosti u
vremenuTempo planiranjaRaspored proizvodnjeProgram rada
programa.Tekuća porudžbinaProgram rada kontrole. Programa rada
razvoja.Vremenske linije.
|
|
17
|
- Upravljanje audtorijumom
- Kontrole pristupa.Kontrole
prijema.Sistem prijema.Način dolaska/odlaska.Sistem
akreditovanja.Upravljanje masom.Pokretanje grupe.Odnosi sa
gostima.Sistemi stanovanja.Objave.Tok pešačkog saobraćaja.Zahtevi
protokola..Upravljanje redovia.Sistem registracije.Sistem sedenja.Sistem
naplate ulaznica.Sistem razvodnika.
- Upravljanje komunikacijama
- Protokol oglašavanja.Izveštavanje/ispitivanje.Kanal
distribucije.Komandovanje i kontrola.Komunikaciona oprema.Liste
kontakata.Delegiranje.Zahtevi događaja.Spoljna
povezivost.Vođenje/treniranje.Usluge
tumača.Obaveštavanje.Komunikacija na mestu zbivanja.Knjiga
proizvodnje.Sistem javnih adresa.Sistem bodovanja.Usluge
prevodioca.Provera dokumentacije.
|
|
18
|
- Upravljanje infrastrukturom
- Hitne službe.Usluge u vezi sa
gasom.Usluge za osobe sa invaliditetom.Redarstvo/održavanje.Sistem za
grejanje, vetrenje i klimatizovanje.Sistem osvetljenja.Medicinske
usluge.Parking.Oprema učesnika.Usluge vezane za el. energiju.Distribucija
el. energije.Reciklaža.Kanalizacioni sistemUsluge
prevozaTelekomunikacija.Saobraća.Transport.Takse za korišćenje
komunalnihusluga.Upravljanje otpadom.Voda.
- Upravljanje logistikom
- Akcioni planovi.Protokoli
ceremonijaČek listeKoordinacija podizvođača.Demontaža.Instaliranje.Upravljanje
dokom za utovar.Unos.Iznos.Prioritetne porudžbine.Dopunjavanje.Definisanje
potrebe.Tekuće porudžbine.Definicija opsega.Postavljanje
bina/ozvučenje.Analiza zadataka.Dodeljivanje
zadataka.Identifikacija zadataka.Međuzavisnost zadataka.Nadgledanje
zadataka.Dogovor o terminologiji.
|
|
19
|
- Upravljanje dizajniranjem programa
- Službene ture.Upravljanje
posluženjem.Poznate ličnosti/izvođači.Potrebne
sertifikacije.Programi za decu.Programi za pratioce.KonkurencijaCiljevi
edukacije.Upravljanje zabavom.Komponente događaja,izložbe.Analiza
izvodljivosti.Analiza gepa.Okruženje koje uči .Procena potreba.Govornici/učesnici.Sportske/rekreativne
.SWOT analiza.Razvojne teme.
- Upravljanje prostorom
- Ceremomijalne
aktivnosti.Dekor.Kontrola okruženjaNajam opreme.Snabdevanje.Mape.Mobilni
objekti.Kontrola preferiranja.Postavljanje oznaka.Razvoj
prostora.Kriterijumi za inspekciju prostora.Planovi/dijagrami prostora.Kriterijumi
za odabir prostora.Odabir/ugovaranje prostora.Oprema za postavljanje
bine.Skladištenje.Privremene strukture.Kampovi.
|
|
20
|
- Upravljanje učesnicima
- Odgovornost.Autentičnost.Upravljanje
klijentima.Komitenti.Kulturne razlike.Ekonomski ceiljevi.Sposobno
osoblje.Državna uprava.Domaćinska
zajednica.Mediji.Vojska.Zvaničnici i
rukovodioci.Učesnici.Politički ciljevi.Prioritetni
ciljevi.Upravljanje.protokolom.Turistički/konvencijski biroi.
- Upravljanje tehnikom i
proizvodnjom
- Audio-vizuelne usluge.Oprema
za zabavu.Iznajmljivanje opreme.Oprema za
osvetljenje.Multi-medija.Oprema za izvođače.Sistemi za
projektovanje.Pirotehnika.Distibucija zvuka.Oprema za
ozvučenje.Specijalniefekt.iKonfiguracija bine.Potrebe za
binu.Tehnički producenti.Tehničke
probe.Tehničari/inženjeri.
|
|
21
|
- Upravljanje gostoprimstovom
- Posluženje.Ceremonijalna
oprema.Zabava klijenata.Prostorije za presvlačenje.Usluge
gostima.Pokloni/običaji.Usluge smeštaja.Objekti predviđeni za
čekanje.Prostorije za pripreme.Recepcioni prostori.Benificije za
sponzore.VIP usluge.
- Upravljanje maretinškim planom
- Zahtevi brendiranja.Istraživanje
klijenata.Potrebe/beneficije klijenata.Odnosi sa klijentima.Kreiranje
baze podataka.Diferencijacija.Pojačavanje imidža.Programi
lojalnosti/srodnosti.Marketinški ciljevi.Istraživanje
tržišta.Segmentacija tržišta.Marketinški medijumi.Marketinške
poruke.Marketinše niše.Pozicioniranje.Definisanje proizvoda.Vrednovanje
proizvoda.Psiho-geografija.Marketinško zadržavanje.Procena prihoda na
osnovu investicija.Definicija rasporeda.Situaciona analiza.Strateški
marketing.Definicija ciljnog marketinga.
|
|
22
|
- Upravljanje materijalom Oglasnispecijaliteti.Priznanja/nagrade.Značke/propusnice/akreditacije.Brošure.Kuponi.DistribucijaFlajeri.Formulari.Pozvnice.Medija
setovi.Bilteni.Posteri.Produkcija štampe.Specifikacija
štampe.Programi.Paketi pri registrovanju.Ulaznice.Video/CD. ROM/mp3.
- Upravljanje robom
- Upravljanje robnom
markom.Materijal koji se sakuplja.Materijal za
konvencije.Koncesije.Servis
klijenata.Displeji.Distribucija.Licenciranje.Odeća sa
logotipom.Proizvodnja.Pakovanje.Suveniri.
|
|
23
|
- Upravljanje prodajom
- Operacije na blagajni.Procedure
za manipulisanje sa gotovinom.Prodaja koncensija.Otkup kupona.Prodaja
robe.Ispostavljanje predloga.Razvoj predloga.Pakovanje predloga.Tehnike
prodaje.Prodaja sponzorstva.Operacije u vezi sa ulaznicama.Prodaja preko
mreže.
- Upravljanje sponzorstvima
- Isporučivanje koristi.Pakovanje
koristi.Komercijalo sponzorstvo.Unakrsna promocija.Pokloni donatora i
pokrovitelja.Dozvole i osiguranja.Upravljanje imidžom.Donacije u
dobru.Prodajna sponzorstva.Servis sponzorstvima.Zahtevi za
ponudama.Sponzorski paketi.Definisanje cilja.Zahtevanje postizanja
cilja.
|
|
24
|
- Upravljanje usaglašenošću
- Usklađenost sa
zakonima.Zakoni o alkoholu/piću.Antimonopolski zakoni.Zauzetost
skupa.Propisi i pravila.Pristupni formulari.Zaštita životne
sredine.Izuzetci.Zaštita od požara.Pravila servisiranja hrane.Intelektualna
svojina.Licence.Licenciranje roba.Licenciranje
muzike.Dozvole.Izbacivanje.Inspekcija bezbednosti.Tela za
sankcionisanje.Pravila za specijalne efekte.Nadležnost
sindikata.Odustajanje.Radne dozvole/vize.
|
|
25
|
- Upravljanje hitnim
slučajevima
- Priprema auditorijuma.Javni
nered.Strukture komandovanje.Plan komuniciranja.Kontrola
mesa.Pripremljenost u slučaju
katastofe.Zemljotres.Evakuacije.Požar.Poplava.Opasni
materijali.Medicinske usluge.Dogovori o zajedničkoj
pomoć.iNestanak el. energije.Mogućnost reagovanja.Oprema za
reagovanje.Usluge za reagovanje.Žestoki vremenski uslovi.Procedure
isključivanja.Osoba – govornik.Terorizam.Mogućnost
pretnje.Obuka i uvežbavanje.Saobraćajna nesrećaTrijaža vozila
i oprema.Sistemi za uzbunjivanje.
|
|
26
|
- Upravljanje zdravstvom i
sigurnošću
- Hemijske opasnosti.Oprema za
obuku.bezbeđenje od pada.Sistem zaštite od požara.Zarazni
materijali.Osvetljenje/vidljivost.Procedure ručnog rukovanja.Nivo
buke.Opasnosti zaposlenja.Zahtevi za zaštitom na radu i
zdravlje.Zagađivanje.Oprema za zaštitu.Sastanci
sigurnosti.Sanitarni sistem. Opasnosti od klizanja i pada.Strukturalni
integritet.Upravljanje otpadom.
- Upravljanje osiguranje
- Dodatno osiguranje.Osiguranje
poslovanja.Otkazivanje.Sertifikati osiguranja.Ugovorom zahtevano.Greške
i propusti.Specifično osiguranje događaja.Gubitak
prihoda.Pravno zahtevano.Izlaganje riziku.Podložnost
piću.Napažnja/podložnost.Gubitak imovine/oštećenje.Nadoknada
radnicima.
|
|
27
|
- Upravljanje pravom i etikom
- Antidiskriminativni.zakoni.Smanjivanje/otkazivanje.Pravila
ponašanja.Poverljivost.Isključivanje iz ugovora.Upravljanje
ugovaranjem.Pregovori oko ugovaranja.Rešavanje nesporazuma.Zakoni o
radu.Politike jednakih prava.Prevara.Zakon o javnosti informacija.Zakon
o prikupljanju novca.Politike o prihvatanju poklona.Zakon o piću .
Sporedne zarade.Zakon o zaštiti ličnih informacija.Zakon o javnim
skupovima.Zakon o javnoj bezbednosti.Usaglašenost sa zakonom.Zakon o
porezu.Propisi i uslovi.Zakon o saobraćaju/transportu.Zakon o
rasporedu na zone.
|
|
28
|
- Upravljanje procenama rizika
- Analiza uzroka i posledica.Planiranje
nepredviđenih slučajeva.Plan u slučaju krize.Analiza
stabla odlučivanja. Dokumentacija.Analiza stabla grešaka.Mapiranje
opasnosti.Izveštavanje o nesreći.Dijagram uticaja.Planovi
prevencije.Analiza verovatnoće/ozbiljnosti.Ostali/sekundarni
rizik.Planiranje reagovanja.Analiza rizika. Izbegavanje rizika.Kontrola
rizika.Raspoređivanje rizika.Dokumentovanje rizika.Polja
rizika.Identifikacija rizika.Ublažavanje rizika.Nadzor
rizika.Mogućnost povratka rizika.Zadržavanje rizika.Prenosivost
rizika.Uvežbavanje scenarija.Inspekcije prevođenja.
|
|
29
|
- Upravljanje bezbednošću
- Kontrola
pristupa.Izveštavanja.Centar komandovanja.Komunikacije.Personal pod
ugovorom.Uverenja.Zastrašivanje kriminala.Kontrola mase.Razvjanje
direkcije čišćenja.Pomoć u slučaju opasnosti.Oprema.Pratnja.Čuvanje.Izveštavanje
o nesreći.Reagovanje u slučaju
nesreće.Kriminalistička služba.Bezbednost plemstva.Zaštita
ljudstva/VIP.Ljudstvo ličnog obezbeđenja.Zaštita imovine.Nadziranje.Prismotravozila.Volonteri.
|
|
30
|
|
|
31
|
- Poslovni turizam i
korporacijski događaji
- Banket za dodelu
nagrada.Sastanak saveta.Izveštavanje.Proslava/izlet
preduzeća.Korporacijska izložba.Korporacijska proslava.Sponzorstvo
događaja.Penzionisanje rukovodioca.Svečano otvaranje.Početak
radova.Proslava povodom praznika.Prostorija/šator za
dobrodšlicu.Domaćinski doček.Događaj u vezi ljudskih
resursa.Motivacioni događaj.Motivacioni sastanak.Motivaciono
putovanje.Sajam određene industrije.Sastanak rukovodstva.Konferencija
za medije/novinare.Događaj povodom godišnjice.Šou mobilnog
marketinga.Otvorena kuća.Događaj za lansiranje
proizvoda.Događaj publiciteta.Prodajni sastanak.Prodajna
promocija.Izgradnja tima.Tehnička poseta/tura.Trgovinska
misija.Trgovinski sajam.Događaj obuke.Konferencija korisnika.
|
|
32
|
- Događaji za prikupljanje
finansijskih sredstava
- Aukcije.Godišnjice.Banket za
dodelu nagrada.Nadmetanje u kuvanju/roštilju.Branč.Pranje
automobila.Kazino noć.Dobrotvorni karneval.Crkvena
svečanost.Demonstracija.Obrazovna tura.Izložba.Sajmovi i svečanosti.Modna
revija.Zabavna nadmetanja.Plesna gala večera.Proslava povodom
praznika.Tura u okviru domaćinstva.Otvorena kuća.Svečana
povorka.Prezentacija.Recepcija.Sajam zapošljavanja.Izlaganje.Večera
za socijalizcaiju.Sportski događaji.Telefonsko prikupljanje
sredstava.Tematska zabava.Radionica.
|
|
33
|
- Izložbe, izlaganja i sajmovi
- Šou srodne grupe.Poljoprivredni
sajam.Sajam umetnosti i rukotvorina.Sajam automobila.Sajam
potrošačke robe.Demonstracija.Buvlja pijaca/sajam antike.Izložba na
ulazu.Sajam poklona/hobija.Sajam zdravstva/dobrobit.Industrijski
sajam.Sajam poslova.Sajam u tržnom centru.Pokretni šou mobilnog
marketinga.Sajam kućnih ljubimaca.Sajam privatne trgovine.Izlaganje
o proizvodu.Javna izložba.Sajam zapošljavanja.Trgovinski
sajam.Vertikalni sajam.Svetski sajam.
|
|
34
|
- Događaji vezani za zabavu
i slobodno vreme
- Avanturistička tura.Banket
za dodelu nagrada.Sajam
umetnosti.Klinika/radionica.Koncert.Demonstracija.Eko-tura.Obrazovna
tura.Etnička tura.Ekskurzije.Sajmovi i svečanosti.Modna
revija.Izložba na ulazu.Događaj povodom praznika.Sajam u tržnom
centru.Misteriozna tura.Svečana povorka.Parada.Performans.Javna
izložba.Ponovno donošenje odluke.Izlaganje.Tura za razgledanje.Tura
specijalnih događaja.Sporski događaj.
|
|
35
|
- Festivali
- Festivalumetnosti/rukotvorina.Karneval.
Stogodišnjica.Plesni festival.Posveta.Etnički/kulturni
festival.Festival hrane/nadmetanje u kuvanju.Festival
nasledstva.Istorijski festival.Praznični festival.Lokalni i
religiozni festival.Muzički festival.Festival
susedstava.Parada.Festival proizvoda.Ceremonija ponovnog donošenja
odluke.Religiozni festival.Sezonski festival.
|
|
36
|
- Državni i građanski
događaji
- Godišnjica.Zasedanje.Banket.Stogodišnjica.Ceremonijalni
događaj.Proslava nagrada građana.Ceremonija
opštine/sela.Debata.Posveta.Sastanak Vlade.Početak
radova.Događaj povodom
praznika.Inauguracija.Investiranj.Konferencija za medije/novinare.Događaji
susedstva.Parada.Politički miting.Državna sahrana.Državni
povod.Samit.Istraživački centar.Trgovinska misija.Događaj
povodom posete velikodostojnika.
|
|
37
|
- Marketinški događaji
- Događaj povodom
aukcije.Sto šefa kuhinje.Događaj ugošćavanja
klijenata.Demonstracija.Sponzorski događaj.Tura u okviru
objekta.Tura upoznavanja.Modna revija.Svečano
otvaranje.Prostor/šator za ugošćavanje.Konferencija za medije/novinare.Otvorena
kuća.Događaj povodom lansiranja proizvoda.Događaj
publiciteta/promocije.Maloprodajni događaj.Izlaganje.Tematska
pauza.Tematska zabava.Trgovinska misija.Sajamski eksponat.
|
|
38
|
- Događaji povezani sa
sastancima ili kongresom
- Akademska
konferencija.Zasedanje.Sastanak udruženja.Banket za dodelu
nagrada.Sastanak saveta.Brejnstorming
sastanak.Pauza.Instruiranje.Sastanak izveštavanja.Program pratioca.Tajni
sastanak.Konferencija.Kongres.Konvencija.Korporativni
sastanak.DebataIzveštavanje.Demonstracija.Okupljanje povodom
obroka.Obrazovna konferencija.Sastanak bratstva.Generalno
zasedanje.Sastanak Vlade.Prostor za ugošćavanje.Podsticajni
sastanak.Predavanje.Kasni ručak.Sastanak rukovodstva.Konferencija
za medije/novinare.Zdravstveni sastanak.Vojni sastanak.Poster
sesija.Religiozni sastanak.Okrugli sto.Prodajni sastanak.Naučni
skup.Semina.Tura obilaska.Sportski turniri.Studijsko
putovanje.Simpozijum.Obučavanje.Tehnički sastanak.Tematska
pauza.Istraživački centar.Prodajni sajam.Događaj povodom
obuke.Konferencija za korisnike.Doček dobrodošlice.
|
|
39
|
- Socijalni-događaji u vezi
sa životnim ciklusom
- Godišnjica.Zabava sa
religijskim povodom
Roštilj.Branč.Krštenje/imenovanje.Ceremonija. Crkveno društvo.Zabave u
klubu.Započinjanje/diplomiranje.Ritual
posvećenosti.Potvrda.Plesno društvo.Porodično
okupljanje.Okupljanje bratstva.Sahrana.Plesna gala
večera.Nalaženje/skup.Zabava povodom praznika.Kasni
ručak.Užina.Vojno okupljanje.Otvorena kuć.Večera sa
druženjem.Čajanka. Venčanje.
|
|
40
|
- Sportski događaji
- Olimpijski sportovi.Banket za
dodelu nagrada.Šampionat.Takmičenje.Biciklistička
tura.Konjički događaj.Ekstremni sportovi.Zabavne
trke/pešačenje.Golf turniri.Maraton.Olimpijada/Olimpijske
igre.Ceremonije otvaranja/zatvaranja.Atletske parade.Učesnički
sportovi.Polo mečevi.TrkeSplavarenje.Regate.Drumski
reli.Rodeo.Navlačenje konopca.Školski sportovi.Fudbalska
utakmica.Specijalna olimpijada.Sportovi sa gledaocima.Sportske
klinike.Plivački susreti.Kurs razvoja tima.Teniski turnir.Trka sa
bakljom.Triatlon.Trkački susret.Vodeni sportovi.
|
|
41
|
- Da bi izbegli metodološku
zbirku, neophodno je definisati osnovne pojmove. Različiti su
pokušaji definisanja sajmova, mišljenja smo da je najpribližnija
njihovoj suštini sledeća:
- Sajam je unapred poznat, vremenom trajanja i mestom održavanja
određen skup ljudi i dobara organizovan u svrhu prodaje i njenog
unapređenja, putem sajamskog servisa.
- Sajmište je mesto održavanja sajamske izložbe i podrazumeva postojanje
izložbenog prostora, otvorenog i/ili zatvorenog, sajamsku tehniku i
infrastrukturu.
- Sajamska izložba je sajamski proizvod.
- Sajamsko preduzeće je sistem
formiran i registrovan za organizaciju sajamske izložbe to je
organizacija, firma koja može ali ne mora da ima sajmište.
|
|
42
|
- Sajmovi su veoma dugo bili vezani za verske obrede .
- Uporedo sa opštim razvojem, svaka istorijska epoha uslovljavala je i
određene promene u oblasti sajamskog načina trgovanja.
- Iz osnovnog poimanja sajma proizilazi da je to uvek skup ljudi i dobara,
da se održava na određenom mestu i da ima određeno vreme
trajanja.
- Prvi poznati sajam bio je „FOIRE
DE SENT DENIS“ blizu Pariza, koji je osnovao kralj Dogobert 629. godine,
i koji je do 710. godine već privlačio više od 700 trgovaca.
|
|
43
|
- Prvi američki međunarodni sajam održan je 1853. godine u
Njujorku.
- Frankfurtski sajam se smatra najstarijim svetskim gradskim sajmom,
čija istorija doseže, čak, do XII veka. Sajam u Lajpcigu
datira po dokumentima iz 1497. godine.
- Najrazvijenije
kapitalističke zemlje toga vremena pribegle su organizovanju
spektakularnih međunarodnih industrijskih izložbi sa ciljem
propagiranja međunarodne trgovine i industrijalizacije. Vodeće
sajamske izložbe sele se u najrazvijenije zemlje i gradove kao što su
London, Pariz, Berlin, Milano.
- Pored opštih, danas su veoma rasprostranjeni specijalizovani sajmovi
uzoraka .
|
|
44
|
- Globalna asocijacija izlagačke industrije – UFI – predstavlja uniju
vodećih svetskih organizatora prodajnih izložbi i njenih partnera.
Kao privilegovani forum za dijalog, glavni cilj UFI-ja jeste da
predstavlja svoje članove širom sveta, promovišući jedinstvene
odlike trgovačkih sajmova .
- Uloga UFI-ja jeste stvaranje efikasne platforme gde profesionalci mogu
razmeniti ideje i iskustva;
- UFI promoviše trgovačke sajmove i izložbe globalno kao jedinstveni
marketing prilaz;
- UFI obezbeđuje svojim članovima studije i rezultate
istraživanja iz izlagačke industrije;
- UFI obezbeđuje seminare visokog nivoa, kao i programe obuke i
treninga.
|
|
45
|
- UFI predstavlja 248
članova, koje čine 200 organizatora izložbi kao i 48
asocijacija i partnera u izlagačkoj industriji, a aktivnosti se
protežu kroz 154 zemlje.
- Kao vodeća
međunarodna asocijacija organizatora trgovačkih sajmova, UFI
predstavlja:
- više od 4.000 trgovačkih sajmova i izložbi;
- više od 50·106 metara kvadratnih izložbenog prostora;
- više od jednog miliona izlagača;
- više od 150·106 posetilaca.
- UFI je uspostavio četiri
regionalna centra:
- Afrika / Srednji istok;
- Amerika;
- Azijski Pacifik;
- Evropa.
|
|
46
|
|
|
47
|
- Trgovinski sajmovi i izložbe su
više od običnog marketing alata.
|
|
48
|
- Vrlo je interesantan položaj i status sajmova u literaturi iz
marketinga. U analizi marketing strategija organizacija sajmovi, izložbe
i događaji po pravilu se nalaze u poglavlju o veletrgovini i to kao
„institucije koje pomažu distribucijski proces“ – S. Dibb. M. Jović
sajmove i izložbe svrstava među osnovne medije pogodne za
propagandne kampanje, dok S. Vasiljev u analizi instrumenata marketing
miksa, navodeći primer promotivnih aktivnosti, svrstava sajmove u
izložbe u ličnu prodaju.
|
|
49
|
- Status organizatora izložbe je
bio kao status marketinške agencije, koji predstavlja istovremeno
interese izlagača, interese posetilaca i obavlja povezivanje
između izlagača i posetilaca na pravi način koji donosi
rezultate. Praktično, kreativnost organizatora se ogledala u
odabiru prostora, logistike i organizacije, a sposobnost organizatora je
činila dodatnu vrednost u odnosu sa naručiocem
|
|
50
|
- Zajednička odgovornost
izlagača i organizatora, bez obzira na kvalitet njihovog
marketinškog odnosa, određena je nivom zadovoljstva posetilaca i
njihovom spremnošću da potroše određenu količinu novca
ili posete sledeće izdanje te izložbe.
- Pored osobina industrijskih
organizacija, pametnih organizacija i kvantnih organizacija, dolazi do
značajnih marketinških promena, čiji su nosioci organizacije
novog doba, a koje značajno utiču na izložbe
|
|
51
|
- Revolucionarizovana
mogućnost komunikacije, pretrage i izvršenja transakcija putem
interneta otvara tržište u realnom vremenu;
- Call centri (telemarketing, prodaja, služba za odnose sa
potrošačima, ankete…) postali su veoma efikasno sredstvo u
ostvarivanju kontakata i uspostavljanja odnosa van izlagačkog
prostora;
- korišćenje i razvoj baza podataka postali su sredstvo ne samo
određivanja kupaca, već i izgradnje poslovnih strategija i
implementacije programa;
- eksplozija marketinških informacija drastično smanjuje lutanje u
traženju klijenata, moguće je segmentiranje kao i pristup
klijentima;
- ono što je posebno važno, informacija postaje besplatna. Zapravo, vrlo
je mali broj informacija koji može biti dostupan na izložbi, a nije
dostupan u internet komunikaciji;
- izlagači se takmiče sa organizatorima izložbi u borbi za
kupce, ideje i prodaju.
|
|
52
|
- Poseban fokus na klijenta i njegove potrebe,uslovio je razvijanje
programa aktivnog traženja klijenata na tržištu;
- razvoj profila klijenata;
- posebna komunikacija sa klijentima;
- već uobičajeno organizovanje kompanijskih internih
manifestacija sa odabranim klijentima u fokusu;
- optimiziranje resursa i jasna marketing koncepcija identifikovanja
potreba klijenata;
- fokus na specijalne ponude i održavanje postojeće klijentele.
|
|
53
|
- beskonačno otvoreno tržište, bazirano na internetu, operativno
24/7/365;
- zatvorena petlja (van izlagačkog prostora), realno vreme, odnos
kupovine i prodaje;
- poslovanje uči kako da upravlja i integriše;
- dramatično menja samo shvatanje pojma ličnog odnosa „licem u
lice“, „odnosa sa klijentima“, što su bili osnovni sinonimi za
izlagačku industriju;
- dozvoljava stvaranje oblika poslovanja koji postoje samo u sajber-svetu;
- promena vremena i promena lokacije same kupoprodajne interakcije ide u
korist komfora i diskrecije kupca;
- predstavlja osnovnu snagu globalnog pretraživanja i pronalaženja
resursa, lanaca ponude.
- praćenje obima transakcija i ukupnih aktivnosti stvara zatvorenu
petlju poslovanja kupaca.
|
|
54
|
- Glavni strateški i marketinški
elementi za budući uspeh izlagača moraju uključiti
sledeće:
- ● zajednica;
- ● vrednost;
- ● sadržaj;
- ● osmišljavanje
programa;
- ● bliskost;
- ● brending;
- ● raznovrsni oblici
poslovanja;
- ● neprestano
istraživanje;
- ● odličan kvalitet;
- ● marketinško
partnerstvo između izlagača i
organizatora.
|
|
55
|
- Tako P. R. Smit navodi uobičajene ciljeve
učešća na sajmu sa aspekta izlagača:
- ● održavanje prisustva
na tržištu;
- ● prodaja novim i
postojećim kupcima, agentima i distributerima;
- ● učvršćivanje
veza sa kupcima, zahvaljujući poznanstvima sa menadžerima i
direktorima;
- ● podrška lokalnim
distributerima – agentima;
- ● dodatno istraživanje
potencijalnih klijenata;
- ● specifična
analiza konkurenata i sakupljanja podataka o njima na istom mestu;
- ● testiranje
konkurentnosti proizvoda;
- ● okupljanje sopstvenog
prodajnog osoblja – neki sajmovi predstavljaju centralni događaj
godine za određene trgovinske organizacije;
- ● upoznavanje novog
potencijalnog osoblja u specifičnom ambijentu;
- ● vrlo efikasan susret i
prezentacija različitim medijima
|
|
56
|
- Po pravilu, nastupu na sajmu
trebalo bi da prethodi niz odluka koje bi samu sajamsku izložbu za
izlagača činila uspešnom. U tom cilju se:
- ● kreira specijalna
strategija nastupa na sajmu;
- ● vrši pažljiv izbor
sajmova na kojima će se vršiti izlaganje;
- ● posebno kreira dizajn
štanda;
- ● određuje se
promotivna strategija nastupa na sajmu kao deo ukupnih promotivnih
aktivnosti;
- ● definišu se plan i
taktika nastupa na sajmu;
- ● definišu se
kriterijumi za ocenu uspešnosti nastupa na sajmu;
- ● određuje se
strategija aktivnosti koja će se odvijati neposredno posle sajma,
zavisno od poslovnog ishoda sajamskog nastupa.
|
|
57
|
- U ponudi sajmova čini se
kontrolna izborna lista gde se prvo vrši izbor vrste sajma:
- ● lokalni, nacionalni ili
međunarodni;
- ● vertikalni (sa
čvrstim fokusom za kupce i prodavce) ili horizontalni (širok
dijapazon interesovanja);
- ● sajmovi za široku
publiku, trgovački sajmovi, privatne izložbe;
- ● simpozijumi ili
konferencije sa profesionalnom strukturom posetilaca i ograničenim
brojem izložbenih sredstava.
|
|
58
|
- Metodologija postsajamskog
obračuna troškova:
- ● troškovi po upitu –
koji se računaju kao količnik ukupnih troškova sajamskog
nastupa, merenih brojem „ozbiljnih“ upita;
- ● troškovi po porudžbini
– koji se mogu izračunati kao odnos ukupnih troškova sajma i broja
upita;
- ● procenat prodaje –
koji se može računati kao odnos ukupnih troškova sajma i ostvarene
prodaje koja je direktni rezultat sajamskog nastupa;
- ● povraćaj na
uložena sredstva – koji se računa kao odnos ukupnog finansijskog
doprinosa sajma i ukupnih troškova ulaganja
|
|
59
|
- Definicija finansijskog tržišta
- Svrha finansijskih tržišta jeste efikasna alokacija,
dovođenjem u kontakt onih koji imaju višak sredstava sa onima koji
imaju dodatne potrebe za finansijskih sredstvima, uz minimalne
transakcione troškove i maksimalnu satisfakciju učesnika.
- Finansijsko tržište je mehanizam koji dovodi u vezu ponudu
i tražnju finansijskih instrumenata .
|
|
60
|
- Prvo, finansijska tržišta omogućavaju transfer sredstava od onih
koji ih poseduju ka onima kojima su ta sredstva potrebna
- Drugo, finansijska tržišta omogućavaju koncentraciju sredstava u
obimu koji omogućava nesmetano finansiranje poslovnih aktivnosti i
investicionih projekata
- Treće, izbor projekta na finansijskim tržištima vrši se na osnovu
odnosa između prinosa, ulaganja i potencijalnog rizika
- Četvrto, postojanje finansijskog tržišta omogućava
diversifikaciju rizika na više učesnika, što dovodi do smanjenja
transakcionih troškova
- Peto, na finansijskim tržištima evidentiraju se sve bitne aktivnosti,
što značajno utiče na smanjenje ukupnog rizika poslovanja
|
|
61
|
- Na komercijalnim tržištima vrši se trenutna razmena, dok finansijska
tržišta karakteriše razmena s kašnjenjem
- Na komercijalnim tržištima prihvata se ponuda sa najnižom cenom, dok se
na finansijskim prihvata ponuda sa najboljim odnosom prinos / rizik, pri
čemu to vrlo često nije i najniža cena
- Zbog visokog rizika, transakcijama na finansijskom tržištu obavezno
prethodne detaljna istraživanja (na primer: analiza kreditnog rejtinga,
finansijskog položaja, boniteta učesnika i slično)
- Za razliku od komercijalnih, finansijska tržišta podležu visokom stepenu
regulacije.
|
|
62
|
- Definisanje satisfakcije predstavlja multidisciplinarno pitanje koje se
mora posmatrati sa pravnog, ekonomskog, socijalnog, potrošačkog i
menadžerskog aspekta, a povezana je sa stepenom zadovoljenja potreba i
očekivanja korisnika usluga.
- Uslužna finansijska institucija mora da vodi računa u svojim
naporima za obezbeđenje satisfakcije prvenstveno, na potrebu
sigurnosti, poštovanja i pravednosti u odnosima sa korisnicima usluga.
- U fokusu ovako definisanog odnosa finansijskih organizacija prema
korisnicima usluga je relacija satisfakcija – lojalnost –
profitabilnost, a upravljanje kvalitetom postaje fundamentalni koncept
poslovnog uspeha.
|
|
63
|
- Faktori koji utiču na
ponašanje klijenata banke:
- Lokacija banke i njene
pogodnosti
- Priroda (asortiman) i kvalitet bankarskih usluga
- Troškovi odnosno kamatne stope i ostale naknade i provizije
- Personal bankarske organizacije
- Oprema i sredstva kojima banka raspolaže
- Uslužni ambijent bankarske organzacije
- Reputacija banke među komitentima i klijentima
- Poverenje u oglašavanje i promociju i
- Postprodajne usluge i satisfakcija
|
|
64
|
- Koncept relationship tj. direktnog marketinga u uslužnim bankarskim
organizacijama nameće se kao naizbežan za ostvarenje poslovnog
uspeha, a odnosi se na aspekt marketinga koji upravlja i razvija
kontinuirane individualne odnose sa korisnicima.
- U odnosu na tradicionalni
marketing, relationship marketing je karakterističan po nekim
ključnim promenama, među kojima se kao najznačajnije
ističu.
|
|
65
|
- Fokus na zadržavanje korisnika usluga
- Orijentacija na korist od proizvoda i usluga
- Dugoročnost
- Stavljanje velikog akcenta na uslugu
- Visok stepen angažovanja korisnika usluge
- Visok kontakt sa korisnikom usluge
- Kvalitet koji se odnosi na sve.
- Glavni cilj relationship marketinga u
bankama je uspostavljanje i unapređivanje veza uslužne bankarske
organizacije sa svakim klijentom, uz obostranu korist. Osnovna logika
ovog pristupa je da su satisfakcija korisnika usluga, njihova lojalnost
i profitabilnost poslovnja uslužne bankarske organizacije tesno povezani.
|
|
66
|
- Za razliku od transakciono
orijentisanog koncepta, relationship marketing je usmeren na
dugoročnu međuzavisnost banke, korisnika njenih usluga i
ostalih relevantnih interesnih grupa. Izgradnja dugoročnog odnosa
sa klijentima, bankama omogućava da smanje troškove poslovanja, jer
su mnogobrojna istraživanja pokazala da su troškovi zadržavanja
postojećih korisnika usluga znatno niži od troškova
privlačenja novih.
- Izgradnja dugoročnih
odnosa predstavlja aktivnost koja se odvija postepeno i koja
počinje nekom od transakcija između banke i korisnika, razvija
se kroz izgradnju poverenja klijenata banci ka nivou koji podrazumeva
dugoročno zadovoljstvo korisnika pruženih usluga, njegovom
satisfakcijom i lojalnošću.
|
|
67
|
- Sve uspešne finansijske i
bankarske organizacije su prepoznale
da su korisnici usluga najznačajniji prirodni resurs,
odnosno najvrednija imovina organizacije i preduslov njenog uspešnog
poslovanja.
- Generalno govoreći,
satisfakciju možemo definisati kao stepen zadovoljenja potreba i
očekivanja korisnika usluga, pri čemu je sa aspekta korisnika
izuzetno važno zadovoljenje određenih standarda koji se odnose na
samu uslugu, njenu cenu, način isporuke, pouzdanost i kvalitet, a
sa aspekta uslužne finansijske odnosno bankarske organizacije
ističe se i istovremeno potreba zadovoljenja svih ostalih (pravnih,
ekonomskih, socijalnih...) uslova i preuzetih obaveza prema svim interesnim
grupama.
|
|
68
|
- Satisfakcija korisnika usluga
ne počinje niti se završava sa kupovinom usluge, već
predstavlja dugotrajan proces. koji se nadograđuje u svakom susretu
korisnika i uslužne finansijske odnosno bankarske organizacije.
- Jedan od osnovnih načina
pomoću kojih uslužne finansijske organizacije mogu da poboljšaju
svoju ponudu i unaprede njenu isporučenu vrednost je pre svega
unapređenje kvaliteta.
|
|
69
|
- U uvođenju superiornog
kvaliteta neophodno koristiti neki od sledećih načina:
kreirati dodatnu vrednost, obučiti kadrove u primeni internih
tehnika merenja satisfakcije potrošača dobara odnosno korisnika
usluga, održavati stalne kontakte sa potrošačima (klijentima,
korisnicima usluga), motivisati korisnike kroz razvijanje sistema
stimulisanja (nagrađivanje) i formirati strateške alijanse i
partnerstva.
|
|
70
|
- Da bi se to postiglo, neophodno
je:
- približiti se potrošačima / korisnicima usluga,
- primenjivati direktni marketing,
- prioritet dati satisfakciji i zadovoljstvu potrošača
- obnoviti fokus na značaj marke proizvoda/usluge.
- Lojalni klijenti su spremni na
različite vidove saradnje i teže se odlučuju na
korišćenje usluga kod konkurntskih organizacija, a njihova
lojalnost ima za posledice sledeće:
- Smanjenje troškova kao rezultat nižih troškova privlačenja i usluživanja već poznatih
klijenata
- Povećanje prihoda kao rezultat ponovljenog konzumiranja bankarskih
usluga
|
|
71
|
- Unapređenje kvaliteta
celokupnog poslovanja u uslužnim bankarskim organizacijama, moglo bi da
se podeli u tri najvažnije grupe:
- Orijentacija ka najboljoj
svetskoj praksi:
- orijentacija ka klijentu
- brz razvoj novih proizvoda
- veća kontrola rizika
- povezana prodaja proizvoda banaka
- primena informacionih tehnologija
- korišćenje novih kanala distribucije
- razdvajanje komenrcijalnog i investicionog bankarstva
- regrutovanje talenata i razvoj kadrova
|
|
72
|
- Orijentacija ka potrebama
klijenata:
- brža i efikasnija usluga
- transakcija na domaćem i stranim tržištima
- proširenje usluga komercijalnog i investicionog bankarstva
- veća dostupnost banaka.
- Orijentacija ka eksternim
faktorima:
- ulazak stranih banaka na domaće tržište, povećana konkurencija
- povećanje aktivnosti na međunarodnom bankarskom tržištu
- novi zakoni i regulativa vezana za poslovanje banaka i ostalih
učesnika finansijskog tržišta
- usaglašavanje sa međunarodnim bankarskim prpisima i standardima
poslovanja
- intenziviranje investicionih projekata
- razvoj tržišta kapitala
|
|
73
|
- U svojoj ponudi Raiffeisenbank
a.d. Beograd nudi širok spektar finansijskih odnosno bankarskih usluga
koje su podeljene u 2 osnovne grupe:
- Poslovanje sa privredom,koje
obuhvata:
- Kredite
- Dokumentarne poslove i garancije
- VISA Business Electron kartice
- Elektronsko bankarstvo
- Specijalne (escrow) račune
- Hartije od vrednosti – kastodi poslovi
- Domaći i međunarodni platni promet
|
|
74
|
- Poslovanje sa stanovništvom,
koje obuhvata:
- Kredite
- Dinarsku i deviznu štednju
- VISA kartica
- Tekuće račune
- Elektronsko bankarstvo
- Žiro račune
- Menjačke poslove
- Otkup obveznica
- Iznajmljivanje sefova
- Pakete usluga Raiffeisenbank
|
|
75
|
- Elektronsko bankarstvo u užem
smislu podrazumeva poslovanje preko Interneta i bez finansijske mreže,
odnosno putem takozvane virtuelne banke.
- Osnovni pozitivni efekti primene
Interneta i elektronskog bankarstva proizilaze iz potencijalne
mogućnosti da se obezbedi ekonomičnije, efikasnije i sigurnije
poslovanje u odnosu na tradicionalno – "papirno" poslovanje.
- Sa istorijske tačke
gledano, prvi sistem koji je mogao da se okarakteriše kao elektronski
transfer novca je stvaranje sistema telegrafskog plaćanja 1918.
godine kada je Federal Reserve Banks u SAD –u započela slanje novca putem telegrafa.
|
|
76
|
- U segmentu poslovanja sa
privredom:
- Elektronski upit o stanju na računu
- Prijem izvoda o stanju na računu
- Priprema i izvršenje naloga za plaćanje
- Uvid u stanje na računu
- Razmena elektronskih poruka sa bankovnim službenikom koji vodi
račun klijenta
- Elektronski upit za prigovore, žalbe i reklamacije klijenata
- Čuvanje pripremljenih naloga za plaćanje za veći broj
upotreba (trajni nalog)
- Priprema i formiranje potvrda o izvršenim plaćanjima i promenama na
računu
|
|
77
|
- U segmentu poslovanja sa
stanovništvom:
- Elektronski uvid u stanje na račun
- Uvid u poslednje transakcije na računu
- Prenos sredstava sa računa na račun
- Dinarska plaćanja
- Oročavanje sredstava
- Priprema i realizacija trajnih naloga
- Obavljanje transakcija po osnovu platnih kartica
- Prijem elektronskih podataka o Banci i novostima u poslovanju
- Elektronska komunikacija sa ličnim bankarom
|
|
78
|
- Osnovne prednosti
korišćenja usluga kroz sistem elektronskog u odnosu na
tradicionalno (neelektronsko) bankarstvo ogledaju se u sledećem:
- Brzina, kvalitet i sigurnost obavljanja finansijskih transakcija
- Racionalno korišćenje vremena i novca korisnika usluga
- Mogućnost on-line upita o stanju i prometima po računu
- Smanjenje obimne administracije pri obavljanju finansijskih transakcija
- Raspoloživost usluga 24 časa dnevno, sedam dana u nedelji
- Jednostavnost upotrebe
- Nezavisnost korisnika usluga od radnog vremena banke
- Brzo izveštavanje o obavljenim transakcijama
- Primena savremene tehnologije u obavljanju finansijskih transakcija
- Pouzdanost i sigurnost za korisnika usluga
|
|
79
|
- Redefinisana korporativna
kultura uslužnih finansijskih i bankarskih organizacija mora u
potpunosti uvažavati postojanje tri osnovna elementa kulture:
- Primarni faktori – koji se u
slučaju finansijskih i bankarskih organizacija prvenstveno odnose
na proizvode i usluge, odnosno ponudu i servis koje organizacija kreira
za svoje klijente
|
|
80
|
- Proklamovane vrednosti – koji
se odnose na primarne razloge koji objašnjavaju kako i zašto se neke
aktivnosti obavljaju, kao što su: bezbednost, sigurnost, dodatna
vrednost za korisnike, poštenje, tačnost, ažurnost, fleksibilnost,
funkcionalnost, estetika i slično
- Osnovne pretpostavke – koji
obuhvataju zajednička verovanja koja članovi organizacije
prihvataju. Na primeru uslužnih finansijskih i bankarskih organizacija,
jedna od važnih pretpostavki trebalo bi da bude zajedničko
verovanje da je kvalitet usluge na svim nivoima ključni faktor
izgradnje satisfakcije korisnika i profitabilnosti organizacije.
|
|
81
|
- Menadžment uslužnih
organizacija pokušava da standardne etičke i moralne norme:
- prilagodi misiji i strategiji preduzeća
- da se njihovom primenom dobije novi kvalitet i
- da se doprines izgradnji prepoznatljivog ponašanja zaposlenih prema svim
činiocima iz okruženja.
|
|
82
|
- Izgradnja etičkog kodeksa temelji
se na sledećim pretpostavkama:
- međusobnom poverenju partnera
- obostranoj koristi i interesima
- poštenju i savesti
- dobrim namerama partnera
- poslovnom kompromisu i poslovnoj toleranciji
- pravu na grešku i poslovni promašaj
- demonopolizaciji poslovnih partnera
|
|
83
|
- Svaki pojedinačni model
etičkog kodeksa treba da sadrži najmanje sledeće elemente:
- Zaposleni u banci treba da obavljaju svoje dnevne aktivnosti
poštujući dobre poslovne običaje, poslovni moral i ugled banke
- zaposleni u banci treba da eliminišu netržišno obavljanje finansijskih
transakcija, iznošenje netačnih podataka o poslovanju banke,
obavljanje transakcija suprotnih poslovnom ugledu banke i slično
- Zaposleni u banci treba da se pridržavaju zakonskih propisa i pravila
propisanih od strane same organizacije
|
|
84
|
- Zaposleni u poslovnoj banci treba da se suzdržavaju od davanja poklona,
sem onih koji su usmereni u marketinške svrhe i koji su uobičajeni
u poslovnoj praksi
- Zaposleni u banci treba da usklade svoju komunikaciju sa javnošću
na uobičajenim standardima. Njihov je propust ukoliko pružaju
neistinite i nepotpune izjave koje mogu dovesti u zabludu banku,
menadžment, klijente ili konkurenciju
- Zaposleni u poslovnoj banci treba da saopštavaju preporuke uz krajnje
racionalna obrazloženja, te da stogo čuvaju svaku dobijenu
informaciju kao sopstvenu poslovnu tajnu.
|
Notes
